Planinarski klub

Policajac - Josif Pančić

2008

BOBIJA

04.02.2017. godine

Krenuli smo sa malim zakašnjenjem, sa našeg uobičajenog mesta, prema Valjevu, Peckoj i Razbojištu. Posle dva i po  sata putovanja, napravili smo pauzu od 40 minuta u kafani Tri šešira u Peckoj. Posle ove pauze krenuli smo prema selu Razbojište.

Par stotina ispred sela Razbojište je bila naša polazna taška za pešačenje. Nakon kratke pripreme, krenuli smo u pravcu šumske kuće nešto pre 11 časova. Padala je neka sitna kišica i na momenat se učinilo da će dan biti oblačan što bi bilo krajnje nepovoljno, jer staza koju sam odabrao obiluje prelepim vidikovcima. Dvadeset minuta pre 12 časova stigli smo do šumske kuće, gde nas je domaćinski dočekao Čiča Pera sa Bobije. Skoro 20 minuta smo proveli u toploj šumskoj kući, pogostili se kafom, čajem, rakijicom i popričali sa našim domaćinima. Nekoliko planinara je rešilo da ostane kod šumske kuće i da individualno šeta njenom okolinom: Račićeva crkva, izvor Dobre vode, Dražin vidikovac, Stojkov vidikovac i ostala interesantna mesta u neposrednoj blizini.

Ostali planinari su krenuli prema Torničkoj Bobiji. Vreme je počelo da se bistri, a stidljivo se pomaljalo i sunce. Vrlo brzo nakon napuštanja šumske kuće stigli smo do vidikovca Stojkovac, odnosno Markovac. Slikanje na vidikovcima i nastavak pešačenja prema Luševoj steni, još jedno u nizu predivnih vidikovaca na našoj stazi. Bilo je još par usputnih vidikovaca, koje smo redom posećivali. Na ovom delu staze oblaci su se razbili, vidljivost je postala odlična, a sunce je doprinelo pravom zimskom ugođaju. Zbog toga smo išli lagano uživajući u još jednom predivnom zimskom dana. Bez ikakvih napora, popeli smo se na Torničku Bobiju (1272m) oko 14 časova.

Na vrhu Azbukovice (Torničkoj Bobiji) napravili smo veliku pauzu (od 45 minuta) za laganu užinu i obilazak predivnog vidikovca. Posle zajedničke forografije na Torničkoj Bobiji, krenuli smo prema Dražinom vidikovcu preko Avšeničke stene. Na Dražin vidikovac smo stigli 10 minuta pre 16 časova. Uživanje i fotografisanje sa Dražinog vidikovca trajalo je desetak minuta pa smo se uputili prema Račićevoj crkvi, izvoru Dobre vode, odnosno do šumske kuće.

Skoro polusatni odmor u šumskoj kući, opet sa domaćinskom brigom Čiča Pere i njegovih prijatelja protekao je brzo i veselo. Pozdravili smo se sa Čiča Perom i krenuli u pravcu sela Razbojište gde nas je čekao autobus. Za Beograd smo krenuli oko 17 časova i 30 minuta. Napravili smo jednu pauzu od 50-tak minuta ispred Valjeva, u restoranu Lovački dom, odnosno u Platanu. Nismo se baš proslavili sa izborom u ovim restoranima, jer nije bilo mesta, a osoblje u Lovačkom domu i prilično neljubazno. U Beograd smo stigli par minuta posle 22 časa.

Bobija je svakako divna planina za izvođenje planinarskih akcija. Obilje planinarskih vrhova, reka, kanjona omogućuju kreiranje raznovrsnih i atraktivnih pešačkih tura. Vrhovi nisu naročito visoki tako da se ture dužine od 15 do 25km mogu realizovati sa relativno malom visinskom razlikom, do 1000m.         

Jedina nepogodnost za posetu ovoj planini je put do sela Razbojište. Na žalost deo puta od Debelog brda do Razbojišta je u katastrofalnom stanju pa autobus tuda ne može da prođe. Mora se putovati obilaznim putem preko Osečine i Pecke što produžava put za oko 40km u jednom pravcu. Tri sata putovanja od Beograda do Razbojišta, i to putem na kome ima dosta krivina, mnogim planinarima teško padne. Sa druge strane, ovoliko dugo putovanje smanjuje mogućnosti za posetu ovoj planini u zimskim mesecima kad su dani kraći. Bez obzira na ovu okolnost, mi smo izabrali mesec februar kako bismo uživali u čarima zimske idile na Azbukovici

 

 

Vođa akcije: Milan Vojnović