Planinarski klub

Policajac - Josif Pančić

2008

ZAGAJIČKA BRDA

16.11.2013. godine

Iz Beograda smo krenuli u 7 časova i 5 minuta. Usput smo stali kod zgrade MUP-a u Bulevaru despota Stefana da pokupimo još 6 planinara. Put smo nastavili prema Pančevu, Kovinu, odnosno selu Grebenac. Pokušali smo da svratimo u dva restorana, da popijemo kafu, ali su oba bila zatvorena tako da smo posle kratke pauze u selu Grebenac krenuli na pešačenje. Pešačenje smo započeli u 9 časova što je bilo sat vremena ranije od planiranog.

Planirana pešačka tura nije bila zahtevna tako da smo imali samo jednu grupu. Kretali smo se lagano jer smo imali sat vremena više od planiranog, a vreme je bilo lepo (sunčano i bez vetra) tako da je bila prava šteta ne iskoristiti celu obdanicu za boravak u prirodi. Napravili smo par kraćih pauza na osunčanim proplancima, a nakon 4 sata laganog pešačenja stigli smo do spomenika na koti 251. Tu smo napravili dužu pauzu (40-tak minuta) za ručak i lenškarenje na suncem obasjanim livadama. Nakon ove pauze, nastavili smo pešačenje i nedugo posle toga naišli smo na veoma strmu padinu, ali smo je uspešno savladali i pri tome nije bilo nikakvih povređivanja. Ušli smo u  predivnu, zelenu, kotlinu i kretali se njome skoro sat vremena.

Još jedan nestvarno lep dan za ovo doba godine. Sa temperaturom od oko 10-12ºC i bez vetra, imali smo idealne uslove za pešačenje. Planinarenje u ovom delu Vojvodine se obično izvodi u Deliblatskoj peščari. Zagajička brda su nepravedno zapostavljena. Ona daju mogućnost da se realizuju jednostavne, fizički nezahtevne ture u kojima mogu da učestvuju svi planinari. Idiličan krajolik svakako zaslužuje više poseta. Peščane humke, koje su sada obrasle vegetacijom izgledaju kao dečiji crteži "starijeg uzrasta-mlađe grupe". Još uvek puno zelenila, pogotovo u kotlini u drugom delu trase, je neverovatno za ovo doba godine, kao da je početak maja, a ne sredina novembra. Silazak sa padine, posle kote 251, je bio malo problematičan i treba ga malo drugačije raditi u narednim akcijama: treba ići sa desne strane padine i krenuti ranije u spuštanje kako bi se što više smanjio nagib spuštanja.

Čekao nas je još jedan manji uspon, a pred sam ulazak u selo Grebenac napravili smo još jednu pauzu od 15-tak minuta. U selo smo stigli oko 15 časova i 20 minuta, popili po pivo u lokalnoj prodavnici i posle desetak minuta krenuli za Staru Palanku. U akciji je učestvovao 41 planinar od kojih je 35 iz PK Josif Pančić, 3 iz PK Železničar, 1 iz PK Šara, 1 iz PK Kopaonik i 1 iz PK Radnički.
Planinari PK Josif Pančić su ukupno prepešačili 577,5 km: 35 planinara po 16,5 km. Kao što je pomenuto, kretali smo se lagano jer je želja bila da što više vremena boravimo u prirodi, pogotovo jer je sunce u ovo doba godine izuzetno prijalo. Zbog toga je ukupna prosečna brzina kretanja bila samo 2,6 km/č. Visinska razlika na turi je bila 175 m, a ukupan uspon/spust oko 240 m.

   
Nešto malo pre četiri sata stigli smo u Staru Palanku i razmestili se po kafanicama na obali Dunava. Okrepili smo se ribljom čorbom, somovinom, kečigom i Đokinim oblandama (tašta mu je spremila oblande, on to ne zna). Hepening u kafani je završen oko pola šest pa smo istim putem krenuli za Beograd. U Beograd smo stigli oko 19 časova i 10 minuta.

 

 

Vođa akcije: Milan Vojnović