Planinarski klub

Policajac - Josif Pančić

2008

60. SUSRET PLANINARA PK „KOMOVI“ PODGORICA, „BISTRA“ – SKOPLJE, „POLICAJAC – JOSIF PANČIĆ“ – BEOGRAD U VERUŠI

07-09.06.2013. godine

Ovogodišnji Susret tri bratska planinarska kluba, u kome je domaćin bio PK „Komovi“, održan je u Veruši, koja se nalazi na oko 30 km južno od Kolašina i odakle polazi prva crnogorska planinarska transferzala.

7.06. – Sedmočlana grupa iz našeg Kluba u sastavu: Stevan Jovičić, Ratomirka Jočić, Rade Travica, Olga Dimitrijević, Miodrag Radosavljević, Vesna Knežević i Bratislav Stanojević krenula je u 7,00 časova iznajmljenim kombijem iz Beograda. U polasku vozilom je upravljao Rade do restorana „Ribnjak“ kod Kokinog Broda, gde je napravljena pauza za ručak. U nastavku vozilom je upravljao Steva. Pokušaj obilaska Biogradskog jezera je propao jer učesnici nisu bili spremni da plate po 3 Eura za ulazak u Nacionalni park Biogradska Gora. Do dečijeg odmarališta u Veruši stigli smo oko 17,00 časova pre svih. Nešto kasnije doživeli smo srdačan susret sa dugogodišnjim prijateljem Mirkom Nilevićem, sa kojim smo se posle 11 godina odsustvovanja iz planinarstva opet družili.

Smeštamo se u višekrevetne sobe i oko 19,00 časova dočekujemo domaćine – 56 planinara iz PK „Komovi“ iz Podgorice, među kojima je bilo i nekoliko planinara iz PK „Bjelasica“ iz Kolašina. Posle večere stiže i 21 planinar iz PK „Bistra“ iz Skoplja, tako da je sada prava atmosfera Susreta: srdačno pozdravljanje, opšti žamor i razdragan smeh.

8.06. – Osvanulo je lepo jutro koje obećava. Posle doručka u 8,00 časova krećemo na planinarsku turu koja uključuje i uspon na vrh Maglića (2.142 m). Grupa je velika: 6 učesnika iz naše grupe, 19 iz Makedonije i preko 40 iz Crne Gore. Išlo se 5 km asfaltnim putem do Mokrog, onda pored napuštene karaule ka katunu Bušat i ispred samog katuna desno na oštar uspon na greben, kojim se travnatim terenom ide na sam vrh. Uspon je zahtevan pošto se za nepunih 2,5 km savlada visinska razlika od 660 m. Vrh je u talasima pokrivao oblak tako da vidici nisu bili mnogo otvoreni, posebno prema severu i Komovima.

Posle pauze za osveženje i neizbežnog fotografisanja nastavljamo grebenom na jugo-istok i jug do prevoja Širokar, gde veći deo učesnika produžava stazom po izohipsi na istok do vidikovca, koji se nalazi oko 400 m iznad Rikavačkog jezera. Prizor je izuzetan. Ispod nas jezero – pravo gorsko oko nad kojim se kao neki gorostas nadvio vrh Vila (2.093 m), a u pozadini isprepletani masivi albanskih Prokletija. Svuda oko nas kao kakav lepo tkan tepih surih i istovremeno lepih crnogorskih i albanskih planina išaranih snežnim mrljama. Povratak od prevoja Širokar do Mokrog bio je makadamskim putem (7 km) često pokrivenim nanosima snega, a onda asfaltom (5 km). Tura na kojoj smo prepešačili 30 km sa visinskom razlikom u usponu od 950 m i isto toliko u silasku završena je oko 18,30 časova.

Nakon pauze za predah i odmor poslužena je večera. Takoreći za večerom krenula je muzika u kojoj su se smenjvali harmonika i ozvučenje sa didžejom. Naravno da planinarska srca nisu izdržala da ne zaigraju i zapevaju u dobrom raspoloženju. Jedva je napravljena pauza za oficijelni deo u kome su razmenjene pozdravne reči i pokloni. Veselje je nastavljeno do duboko u noć.

9.06. – Pošto nije planirana planinarska tura nije se žurilo sa ustajanjem i doručkom. Par sati do rastanka iskoristili smo da se družimo, ispričamo sa starim i novim prijateljima i podsetimo na dogodovštine sa mnogobrojnih minulih Susreta. Naša grupa je krenula put Beograda u 11,15 časova preko Trešnjevika, da bar malo uživa u pogledu na Komove, napravila pauzu za ručak u Novom Pazaru i pauzu u Magliču, radi obilaska starog grada-tvrđave Maglič. Do tada je za volanom bio Steva, a ostatak puta vozilom je upravljao Bratislav. Usput nas je kod Starog hrasta napustio Mile i u Beograd smo stigli oko 22,00 časova

Vremenski uslovi: Prvog dana pred naš dolazak Verušu je pogodilo nevreme sa gradom, a u večernjim časovima pala je kiša. Za vreme planinarske ture bilo je bez padavina, mestimično oblačno sa dužim sunčanim intervalima u drugoj polovini dana, prohladno i veoma pogodno za pešačenje. S obzirom na vremenske uslove vidici su bili lepi i pružali su pravo uživanje svim planinarskim sladokuscima. Poslednjeg dana bilo je sunčano i toplo.

 

Vođa akcije: Stevan Jovičić