Planinarski klub

Policajac - Josif Pančić

2008

SOPOTNICA - KAMENA GORA

12-14.07.2013. godine

Kada u vreme velikih troškova, neko izdvoji ne malu količinu novca da sebi priredi odušku i uživanje u planini, onda je to izraz poverenja u prirodu i njenu nesebičnu lepotu i priznanje onima koji su osmislili način kako da se u toj lepoti zaista i uživa. Zato sam, kao vodič ove planinarske akcije, ponosan na sve njene učesnike i zahvalan Sopotnici i Kamenoj gori na svojoj raskoši i neodoljivoj privlačnosti.

Po ležernosti koja je vladala medju nama, od trenutka kada smo, dana 12.07.2013. godine, u 16:30 sati, započeli naše putovanje sa ugla Sarajevske i Drinske ulice, znao sam da će ovo biti još jedan vikend za pamćenje. Lagodno je bilo voziti se preko Čačka, do prve pauze iza Ovčar banje, u restoranu „Merak“ jer nas je tu, kao i puno puta do sada iznenadila svojim sjajnim specijalitetima naša planinarka Mira.

Preko Užica, Zlatibora i Prijepolja, u Kamenu goru smo stigli oko 23:00 sata, dočekani sa širokim osmesima naših domaćina u vili „Kiki“. Prisnost i prijateljstvo, započeto sa ovom familijom još prošle godine, samo je produženo srdačnim zagrljajima i poljupcima sa starim poznanicima. I tu je opet sve počelo sa medom, kafom i rakijom i nezaobilaznim specijalitetom Kamene gore i domaćice Milijane – vrućom pitom od heljde.

Subotnje jutro u 7:00 sati u Kamenoj gori, započelo je cvrkutom ptica i dubokim uzdasima sa željom da se upije sva svežina i mir krajolika, za kojim neprekidno tragaju urbana stvorenja poput nas. Kada se u tom ambijentu začuje žubor čaja od maslačka i koprive, oseti miris kafe i kucnu čokanji sa rakijicom od divlje kruške, ne izgleda planinarski, ali akcija ipak može da počne. Ova akcija je započela sa dobrim planinarskim doručkom, uz lepinju sa suhomesnatim i mlečnim, domaćim specijalitetima,

U 8:00 sati, vodjeni našim sjajnim vodičem Dragoljubom, dobrom kamenogorskom dušom, svih 18 učesnika akcije, krenulo je i u 9:00 sati popelo se do 3 kilometra dalekog Milovče brda (1370m n/v), najvišoj tački ove akcije, odakle se pruža prelep pogled na Jadovnik.  Kretanje ovom stazom je bilo potpuno usporeno iz neplaninarskih ili zapravo baš iz planinarskih razloga, čemu su krive šumske jagodice i velika polja zrelih borovnica kojim niko nije mogao odoleti.

Posle kraće pauze, na Milovče brdu učesnici su se razdvojili na dve grupe: prva grupa sa 11 planinara, sa vodičem Dragoljubom i pomoćnikom vodje akcije Radom, i druga grupa samnom u kojoj je bilo 6 planinara.

Prva grupa se spustila sa Milovče brda, pored škole u Brajkovcu, pa kroz selo Mataruge. Niz livade i voćnjake, u laganom kretanju, uživali su u divljim trešnjama, do mesta Žitin (za razliku od druge grupe koja nije znala koliko je dosta borovnica, za jelo i za poneti). Tu je napravila polasatnu pauzu, pored zidina manastira Žitin iz 14 veka, gde im je vodič Dragoljub govorio o istoriji ovog manastira. Desnom stranom reke Gračanica, posle 20 prepešačenih kilometara, ova grupa je u 15,20 sati završila akciju u istoimenom selu, kod restorana „Složna braća“, gde je dočekana od strane druge grupe, na nesumljivo odgovarajući način, uz hladno pivo.

Ukupno vreme pešačenja na ovoj stazi je bilo 7,5 sati, u kretanju 5 sati i u stajanju 2,5 sati, sa prosečnom brzinom 2.7km i brzinom u kretanju od 4 km na sat. Najviša tačka je bila na 1370 m a najniža na 480m, ukupna savladana visinska razlika 1240m, 890m u spustu i 350m u usponu.Ukupno vreme pešačenja je 7,2 sata.

U 16:00 sati, obe grupe su se preko Lučice prevezle u podnožje vodopada Sopotnica gde je započela predstava za najprobirljivije planinarske sladokusce. Jer kako drugačije nazvati to mesto na kome se sva čula razigraju. Čovek ne zna je li prijatnije gledati tu igru vode koja se u potocima spušta sa visine od 80tak metara, praveći najraznovrsnije vodene slapove ili je prijatnije zatvoriti oči i samo slušati tu klasičnu muziku bukova i brzaka ili pak zatvoriti oči i začepiti uši i pustiti da te ta prijatna svežina od miliona raspršenih kapljica nečujno umije po celom telu.

Nakon uspona do vidikovca ispod glavnog stuba vodopada i bezbrojnog škljocanja fotoaparatima, spustili smo se do podnožja i tu, razbaškareni pored potoka, uživali do 17:30 sati.

U Kamenu goru smo se dovezli u 19:15 sati, a tamo nas je čekao naš domaćin Kiki sa  celim, još vrućim, pečenim kamenogorskim jagnjetom. Ovog puta nikog nije trebalo podsećati da ubrza tuširanje. Večernju lekciju iz hedonizma počeli smo da obnavljamo nešto posle 20:00 sati.  I opet se potvrdila ona stara srpska „dok ne osta, ne bi dosta“. Zadovoljnim i sitim, večera  je prestajala kad bi shvatili da ne možemo pojesti sve što je pred nama bilo na stolu.

Da ne bi bilo da je na svo pečenje falila samo torta, malo iznenadjenje, velikom rodjendanskom tortom priredili smo našoj drugarici Miri, koja je istinski bila ganuta ovim gestom. I zbog ovakvih trenutaka se ide u planine.

Veče smo završili odlaskom na slavlje povodom otvaranja još jednog turističkog objekta u Kamenoj gori, etno kuće „Majkina duša“. I ovde su naši planinari imali zapaženu ulogu, tako što su raspleli veliko kolo na sred dvorišta, u koje se uhvatilo pola prisutnih pod šatrom, nadmećući se u igračkim veštinama sa gostujućim igračima iz Pančića. U ovom kolu, svi su bili pobednici, pa smo se umorni i zadovoljni vratili na prenoćište u Kijanoviće.

Sutradan je bila ista priča. Ustajanje u 7:00 sati, pa jutarnje obnavljanje lekcija iz hedonizma uz pomoć nesebičnih i blagodarnih domaćina.

Svi učesnici akcije, krenuli su na pešačku turu zadovoljstva nešto posle 8:00 sati, tako što smo se prevezli do Jabuke.

U 8:45 sati smo ušli u prelepu stazu. Iz polja borovnica, na kojima smo se umešali sa mnogobrojnim beračima, pojačani predsednicom, zašli smo u dobre borove šume i njima se uz blage uspone i spuštanje, kretali markiranom stazom, po prijatnoj hladovini.

Nova pauza od 45 minuta, za odmor i branje borovnica, napravljena je ispod vrha Katunište (1478m), a zatim smo nastavili kretanje šumom do Simine atrakcije – malih dvokrevetnih bungalova postavljenih na saonicama.

Ni tu nismo propustili priliku za predah i uživanje, pre nego što smo, širom otvorenih očiju ugledali divnu priliku Svetog bora, starog  više stotina godina, koji je glavna turistička atrakcija Kamene gore. Okružen livadama taj usamljeni gorostas, koji prkosi decenijama, izaziva duboko poštovanje svakog ko se približi njegovoj senovitoj krošnji.

Uz branje lekovitih trava, posle 11 prepešačenih kilometara, u 14:00 sati, sa ostvarenom visinskom razlikom od 550m, 250m u usponu i 300m u spustu, brzo je došlo vreme da se vratimo u vilu „Kiki“, znatiželjni da saznamo kakav je  novi specijalitet familije Kijanović. Na ovoj stazi smo se ukupno kretali 5 sati, prosečno 2km na sat a u samom kretanju 3,8km.

Posle tuširanja i pripreme za put, iznenadjenja nije bilo. I ovog puta, gotovo da nije bilo razgovora. Svi su u slatkom muku uživali u kamenogorskoj teletini, pripremnjenoj u kotliću.  

Primedbi nije bilo. Osim što su neki gundjali zato što je došlo vreme da napustimo ovaj mali raj na zemlji i vratimo se u Beograd.

U 15:50 sati, srdačno ispraćeni od domaćina, i njihovih prijatelja koji su se starali da nam ništa ne fali za vreme boravka u Kamenoj gori, morali smo da se oprostimo od ovog divnog mesta i nastavimo putovanje do novog odredišta, prema planu akcije a to je velelepni biser pravoslavlja, manastir Mileševa.

Pisati o lepoti i uredjenosti ovog manastira i nadaleko čuvenoj lepoti ikone Belog anjdela koja ostavlja bez daha, bio bi izraz neskromnosti autora ovog izveštaja. Znam da zbog toga ovaj izveštaj neće biti nepotpun a zato mi jamče svi učesnici ove akcije, koji su se zadivljeni kretali po ovom svetom mestu.

U 17:20 sati, povratak za Beograd, bio je rutinska stvar. Dugo putovanje istom maršrutom kao i u dolasku, sa pauzom na istom mestu. Nije bilo teško kad smo sa sobom poneli pregršt najprijatnijih utisaka i uspomena sa Sopotnice, Kamene gore i Jabuke.

Ova akcija se završila u Beogradu, na početnoj tački, u 23,15 sati, kada smo se zadovoljni razišli, do neke nove prilike da se vratimo na ovo, ne bez razloga popularno mesto srpskog planinarstva.

 

Vođa akcije: Tadija Dimitrijević